Biblija kao vodic

1. Ko su ljudi iza ovoga clanka?

Mi smo deo male grupe ljudi širom sveta koji smatraju da je Biblija naše jedino pravilo. Nakon što smo posvetili znacajno vreme izucavanju Biblije, a posebno odeljaka koji se odnose na našu buducnost, shvatili smo da ono što smo saznali moramo podeliti s vama. Ovo znanje je od tolikog znacaja da smo spremni podneti teškoce i žrtvovati se, cak žrtvovati i vlastiti život, kako bismo to znanje dali vama na raspolaganje. Snažne sile predano rade kako bi utišale ove informacije.

2. Zašto shvatate Bibliju tako ozbiljno?

U pocetku Bibliju nismo uzimali tako ozbiljno sve dok nas nije zapanjilo otkrice o tome koliko je ona precizna. Toliko je precizna da su se cak i predvidanja koja su izrecena pre nekoliko hiljada godina ostvarila na predvideni dan, do zadnjeg slova. Ovo nas je podstaklo da zakljucimo da iza Biblije postoji sveznajuci Bog, koji nije ogranicen vremenom i kome je kraj poznat od samog pocetka.

Takode smo naucili da nas naš Tvorac toliko voli da je za nas pripremio mesto u raju. Ali, buduci da smo zaraženi bolešcu greha i danas nismo sposobni živeti s Bogom u raju, Bog je pripremio lek za bolest greha.

Ne bismo uzeli Bibliju tako ozbiljno da Bog nije pokazao potpunu kontrolu i poznavanje buducnosti. Ovo njegovo poznavanje najjasnije je iskazano u dve knjige: Knjizi proroka Danila u Starom zavetu i Otkrivenju Jovanovom u Novom zavetu.

Ispunjena predskazanja Biblije

3. Dajte jedan primer ispunjenog predvidanja iz Biblije.

U drugoj glavi Knjige proroka Danila Bog je u snu opisao vavilonskom kralju kako ce od njegovog vremena do kraja sveta postojati samo cetiri svetska carstva. Istorija je dokazala da se ono što je Bog predskazao zapravo i dogodilo. Ta cetiri carstva su bila: vavilonsko (605.g.p.n.e. - 538.g.p.n.e.), srednje persijsko (538.g.p.n.e. -331.g.p.n.e.) grcko (331.g.p.n.e. - 168.g.p.n.e.), i rimsko (168.g.p.n.e. - 476.g.p.n.e.). On je nadalje otkrio da ce se Rimsko carstvo podeliti na deset teritorija i da ce se za vreme tih teritorija desiti smak sveta. Istorija je dokazala tacnost Božjih reci. Do 476.g.n.e., Rimsko carstvo je bilo podeljeno na deset nacija iz kojih je nastala današnja Evropa.

Nadalje, Bog je otkrio jedinstvene osobine svakog carstva, kao što su nacin na koji su nastala i kako su se srušila, i glavne osobine svake vlade. Pogledajte sedmu i osmu glavu Knjige proroka Danila. Tu je dato dovoljno pojedinosti kako bi i nepristrasni proucavalac istorije i Biblije morao da prizna da u raju postoji Bog koji vlada našim svetom.

4. Koja je svrha Biblijskih prorocanstva?

Svrha prorocanstva je da upozori na buduce krize. Tako je Bog upozorio Noja o predstojecem potopu, Avraama i Lota o uništenju gradova Sodome i Gomore, a Mojsiju je rekao o pošastima u zemlji misirskoj. U svojoj veri, svi su poslušali upozorenje. Ti dogadaji su zapisani da nas poduce da se sve šta je Bog ispricao upravo dogodilo onako kako je On rekao. Stoga ne možemo sebi dozvoliti da prenebregnemo neko od Njegovih prorocanstava koja tek treba da se ispune pošto nam služe kao upozorenje da ce nas, ako poslušamo, zaštititi od kriza.

Prema tome, Biblijska prorocanstva imaju dvojaku svrhu – da našim umovima dokažu postojanje Boga koji upravlja svim dogadajima i da nas upozore na teške situacije.

Najstrašnije i najozbiljnije upozorenje

5. Postoje li u Bibliji prorocanska upozorenja koja tek treba da budu ispunjena?

Cinjenica je da najstrašnije prorocansko upozorenje tek treba da se ispuni. Danas za nas nema niceg važnijeg nego da razumemo to prorocanstvo jer dogadaji koji se ubrzano zbivaju ukazuju na njegovo skoro ispunjenje.

6. Kažite mi o tom najstrašnijem prorocanskom upozorenju koje ce se ispuniti.

" I treci andeo za njim ide govoreci glasom velikijem: ko se god pokloni zvijeri i ikoni njezinoj, i primi žig na celo svoje ili na ruku svoju, I on ce piti od vina gnjeva Božijega, koje je nepomiješano utoceno u cašu gnjeva njegova, i bice mucen ognjem i sumporom pred andelima svetima i pred jagnjetom. I dim mucenja njihova izlazice va vijek vijeka; i nece imati mira dan i noc koji se poklanjaju zvijeri i ikoni njezinoj, i koji primaju žig imena njezina. Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu.": Otkrivenje 14: 9-12.

Ovo strahovito upozorenje opisuje dve grupe ljudi. Prva je grupa upozorena da se ne klanja zveri i njenoj pojavi, što ce ih dovesti do primanja žiga zveri, dok se druga grupa smatra pozitivnom jer cuva Božje zapovesti. Nadalje, opis druge pojave Hrista neposredno sledi ovo upozorenje. Mi dakle znamo da je ovo poslednje upozorenje pre drugog dolaska Hristovog.

7. Kako mogu da izbegnem obožavanje zveri i njene pojave i prijem njenog žiga?

Dobro pitanje. Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo da identifikujemo zver, pojavu zveri i znak zveri. Jedina logicna pretpostavka je da nas Bog ne bi upozoravao na takve opasne stvari a da nam ne pomogne da ih identifikujemo. Naš voljeni Bog nas ne bi ostavio da pogadamo kada je naša vecna sudbina u pitanju. U tom slucaju nije iznenadujuce da možemo pronaci opis zveri i njenu pojavu u prethodnoj glavi, gde su dati brojni kljucevi za pronalaženje njenog identiteta.

8. Kako Biblija opisuje zver?

“ I vidjeh zvijer gdje izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njezinijem deset kruna, a na glavama njezinijem imena hulna.. 2 I zvijer koju vidjeh bijaše kao ris, i noge joj kao u medvjeda, i usta njezina kao usta lavova, i dade joj zmija silu svoju, i prijestol svoj, i oblast veliku. I vidjeh jednu od glava njezinijeh kao ranjenu na smrt, i rana smrti njezine izlijeci se. I cudi se sva zemlja iza zvijeri, 4 i pokloniše se zmiji, koja dade oblast zvijeri. I pokloniše se zvijeri govoreci: ko je kao zvijer? i ko može ratovati s njom? 5 I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja, i dana joj bi oblast da cini cetrdeset i dva mjeseca. 6 I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime njegovo, i na kucu njegovu, i na one koji žive na nebu. 7 I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobijedi; i dana joj bi oblast nad svakijem koljenom i narodom i jezikom i plemenom. 8 I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji kojima imena nijesu zapisana u životnoj knjizi jagnjeta, koje je zaklano od postanja svijeta … 16 ucini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na celima njihovima 17 Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zvijeri, ili broj imena njezina. 18 Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izracuna broj zvijeri: jer je broj covjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest ” Otkrivenje 13: 1-8, 16-18.

9. Gornji odlomak je pun simbola. Kako da ih shvatim?

Bibliji treba da dozvolimo da objasni vlastite simbole. Treba da ocekujemo da Bog, radi naše dobrobiti, otkrije unutar Biblije znacenje ovih simbola. Prema tome, ono što nam je potrebno jeste marljivost u pronalaženju njihovog znacenja u Bibliji. Tako cemo izbeci sva ljudska nagadanja i teorije.

Biblija zapravo osuduje ljudska nagadanja i teorije jer “I ovo znajte najprije da nijedno proroštvo književno ne biva po svome kazivanju” Druga poslanica Petrova 1:20. Biblija definiše vlastite simbole. Npr. Otkrivenje Jovanovo sadrži 404 stiha. Od ta 404 stiha, 278 su gotovo od reci do reci pronadena u drugim knjigama Biblije, gde je njihovo znacenje objašnjeno.

Prema tome, mi želimo da vas podstaknemo da cinite kao ljudi u Veriji (v. Djela apostolska 17:10,11) i svako tumacenje potražite u Svetom pismu. Kogod proucava Bibliju u molitvi, žudeci za istinom kojoj može da služi, razumece Sveto pismo. " Ko hoce njegovu volju tvoriti, razumjece je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.” Jevandelje po Jovanu 7:17

10. Koje simbole treba da odgonetnemo da bismo identifikovali zver i njen žig?

Ima mnogo simbola za zver: medutim, nama ce biti dovoljni oni koji su potrebni za identifikovanje zveri. Ti simboli su ‘zver’, ’aždaja’ ili ’zmija ’ i ’more’, ’42 meseca’ i ’bogohuljenje’.

Zver : U biblijskom prorocanstvu, zver je simbol cara ili carstva.

"Ove cetiri velike zvijeri jesu cetiri cara, koji ce nastati na zemlji …. cetvrta zver bice cetvrto carstvo…”Knjiga proroka Danila 7:17,23. S tom zveri ne proucavamo samo jedinstveno carstvo jer ne radi se samo o politickoj moci vec i o verskoj pošto se ljudi “ pokloniše… zvijeri" Otkrivenje Jovanovo 13:4

Aždaja: Prema Bibliji, zmija je drugo ime za sotonu, oca laži i varanja, "aždaha velika …koja se zove davo i sotona, koja vara sav vasioni svijet." To bi znacilo da kada sotona da " silu svoju, i prijestol svoj, i oblast veliku" zveri, možemo ocekivati da se zver ponaša na iste zle nacine kao i sotona. Prema tome, zli nacini upravljace ponašanjem zveri. Otkrivenje Jovanovo 12:9; 13:2

More: U biblijskom prorocanstvu more je simbol velikog broja razlicitih ljudi. "…vode, što si vidio … ono su ljudi i narodi, i plemena i jezici. Otkrivenje Jovanovo17:15. Prema tome, to jedinstveno kraljevstvo ili snaga pojavila se iz mora, što znaci da je došla s mesta na svetu koje je bilo gusto naseljeno razlicitim narodnostima ljudi.

42 meseca : Ovaj period iznosi tri i po godine (42 podeljeno sa 12 meseci). Biblija je napisana na osnovu jevrejskog kalendara, gde svaka jevrejska godina ima 360 dana (30 dana svaki mesec). Tako su tri i po godine i 42 meseca jednaki i iznose 1260 dana. Mesece zamenjujemo ekvivalentnim brojem dana zato što kada je Bog izricao vremenska prorocanstva, cesto je izjednacavao dan s godinom ”- cetrdeset dana, na svaki dan po godinu, nosicete grijehe svoje, cetrdeset godina. …” “ po jedan dan dajem ti za godinu." Cetvrta knjiga Mojsijeva 14:34; Knjiga proroka Jezekilja 4:6.

Prema tome, cetrdeset i dva meseca u prorocanstvu oznacavaju period od 1260 godina tokom kojih je zver dobila “ usta koja govore velike stvari i huljenja ” i “ …dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobijedi; i dana joj bi oblast nad svakijem koljenom i narodom i jezikom i plemenom. ”Otkrivenje Jovanovo 13:5, 7 To znaci da ce tokom ovog perioda zver vredati i progoniti hrišcane i imati veliku vlast.

Bogohuljenje : U Bibliji je bogohuljenje definisano na dva nacina. Prvi nacin je kada neko tvrdi da je Bog ili Njegov predstavnik. "… za dobro djelo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, covjek buduci, gradiš se Bog." Jevandelje po Jovanu 10:33 Tako je zver, ta religiozno-politicka snaga i carstvo, uvredila Boga predstavljajuci se Bogom na zemlji. Drugi nacin vredanja je davanje oproštaja greha (tvrdeci da se poseduje moc za oproštaj greha drugima). " Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grijehe osim jednoga Boga? " Jevandelje po Marku 2:7.

Zver, ta religiozno-politicka snaga i carstvo, uvredila je Boga ne samo preuzimajuci Njegovo mesto na zemlji nego i preuzimajuci pravo davanja oproštaja. Nije cudo da zver ima “ imena hulna ” i da huli “ na Boga, da huli na ime njegovo” jer zver tvrdi da ima moci koje iskljucivo pripadaju Bogu. Otkrivenje Jovanovo 13:1, 6

Devet kljucnih znakova

Dopustivši Bibliji da otkrije znacenje vlastitih simbola, sada možemo rasvetliti devet glavnih oznaka za identifikovanje zveri radi odredivanja koja je vlast u istoriji imala te osobine. To nisu jedini identifikatori: u Bibliji postoje mnogi drugi. Nadamo se da ce vas ova kompilacija za identifikovanje kljuceva odvesti u istraživanje Biblije kako biste više saznali.

1. Zver kombinuje verske i politicke moci istovremeno, “ pokloniše se zvijeri” Otkrivenje Jovanovo 13:4

2. Zver je došla na vlast u gusto naseljenom delu sveta “ zvijer…izlazi iz mora" Otkrivenje Jovanovo 13:1

3. Zver je dobila moc i vlast od sotone, pa možemo ocekivati da je kroz istoriju izvršila raznorazne prevare, “i dade joj zmija silu svoju, i prijestol svoj, i oblast veliku”, Otkrivenje Jovanovo 13:2.

4. Zver je nemilosrdno vladala i posedovala apsolutnu hegemoniju (dominaciju) tokom 1260 godina. Taj period treba da ima jasan pocetak i da se završi “ranom smrti”. “…i dana joj bi oblast da cini cetrdeset i dva mjeseca". “…jednu od glava njezinijeh kao ranjenu na smrt”, “I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobijedi ” Otkrivenje Jovanovo 13:5, 3, 7

5. Zver je progonila hrišcane tokom 1260 godina. “ I dano joj bi da se bije sa svetima, i da ih pobijedi” Otkrivenje Jovanovo 13:7

6. Zver ce se potpuno oporaviti od svoje “rane smrti” i svet ce joj se klanjati " i rana smrti njezine izlijeci se. I cudi se sva zemlja iza zvijeri” Otkrivenje Jovanovo 13:3

7. Zver ima misteriozni broj 666 koji identifikuje njeno zvanje i ime, “…jer je broj covjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest”.Otkrivenje Jovanovo 13:18

8. Zver bogohuli jer tvrdi da je Bog i može dati oproštaj (moc da drugima oprosti grehe).

9. Zver je dala i druge bogohulne izjave, cineci dela na koja jedino Bog ima pravo . “I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenja " Otkrivenje Jovanovo 13:5

Poštovani citaoce, koja snaga u istoriji poseduje sve identifikacijske oznake? Za one koji su iskreni prema sami sebi, postoji samo jedan odgovor: Rimokatolicka crkva. Rimokatolicka crkva je zver na koju nas Bog iz ljubavi upozorava. Cilj ovog clanka nije napad na rimokatolike vec otkrivanje istine o katolickom sistemu. Niko ne treba da bude uvreden vec ohrabren da traži cinjenice i potvrdu.

11. Molimo vas da podržite ovaj zakljucak sa istorijskim dokazima i cinjenicama.

Dozvolite nam da uzmemo svaki pojedini identifikator da vidimo kako istorija ukazuje iskljucivo na Rimokatolicku crkvu.

1. Rimokatolicka crkva kombinuje versku i politicku snagu istovremeno.

Sveti Jovan video je tu zajednicu u prorocanskoj viziji koja se odnosi na cetvrto i poslednje carstvo na zemlji i opisao je na sledeci nacin: “ i vidjeh ženu gdje sjedi na zvijeri crvenoj,”Otkrivenje Jovanovo 17:3

U Bibliji, žena je simbol crkve " Doista kao što žena iznevjeri druga svojega, tako iznevjeriste mene, dome Izrailjev, veli Gospod” “jer vas obrekoh mužu jednome, da djevojku cistu izvedem pred Hrista.” Knjiga proroka Jeremije 3:20, Druga poslanica Korincanima 11:2

Nadalje, jednoglasno je usvojeno da je zver u prorocanstvu narod. Cak i u današnjem svetu, životinje simbolizuju narode. SAD je predstavljena kao orao, Rusija je povezana s medvedom, a Kina je predstavljena zmajem.

Pre mnogo godina, Bog je otkrio Danilu sva svetska carstva do kraja sveta. U toj viziji, Danilo je video poslednju zver kao onu “ koja se razlikovaše od svijeh " Knjiga proroka Danila 7:19. Ali na koji nacin se razlikuje? Prema Otkrivenju Jovanovom 17:3, kao što se vidi gore, ta zver (nacija) imace ženu (crkvu) koja njom upravlja.

Postoji li danas crkva i država koje deluju zajedno kao jedna globalno priznata sila? Jedino telo u svetu koje je to postiglo jeste Rimokatolicka crkva.

Rimski papa je apsolutni verski voda preko milijardu sledbenika širom sveta.

“ Rimski pontifeks, kao naslednik Petrov, stalni je i vidljivi izvor i osnova zajedništva i biskupa i cele zajednice vernika”. Drugi vatikanski koncil (1962-65)

“ Svaki sveštenik mora da sluša papu, cak i ako ovaj nareduje ono što je zlo, jer niko ne sme da osuduje papu”. Papa Inokentije Treci (1198-1216)

Istovremeno, papa je kralj nezavisne nacije, grada Vatikana. Vatikan je posebna suverena minijaturna nacija, iako se nalazi unutar Italije. Prema tome, papska vlast ima jedinstvenu snagu kombinujuci versku i gradansku moc.

2. Rimokatolicka crkva je došla na vlast u gusto naseljenim delovima sveta:

To odlicno prikazuje Rimokatolicku crkvu jer je ona izrasla izmedu razlicitih sila i nacija Evrope.

3. storija Rimokatolicke crkve je potpuna prevara:

Obavešteni katolici spremno potvrduju da je falsifikovanje nacin života za pape. Hans King, katolicki sveštenik i teolog koji je bio savetnik za Drugi vatikanski koncil (1962-1965), naveo je da su još od V veka pape “ odlucno proširivali svoju moc ociglednim falsifikovanjem.”Katolicka crkva: kratka istorija (preveo Džon Bauden), str. 61

Jedan od najboljih primera je dokument Konstantinov poklon, od 30. marta 315.g.n.e., koji je Rimokatolicka crkva falsifikovala kako bi povecala svoju moc i autoritet. Uz pomoc ovog lažnog dokumenta, papa Stefan III je u VIII veku uverio franackog kralja Pipina da je Konstantin dao teritorije Lombarda Rimokatolickoj crkvi. To je navelo Pipina da se bori protiv Lombarda i osvaja gradove u papino ime. Godine 1440. za ovaj je dokument dokazano da ga je falsifikovao pomocnik pape Lorenco Vala, iako nijedan papa kasnije nikada nije prihvatio ili priznao ovu krivotvorinu. Do dana današnjeg sacuvan je natpis u krstionici Svetog Jovana Lateranskog u Rimu koji potvrduje taj falsifikovani dokument.

“ VATIKAN (AP) -- Papa Jovan Pavle II je docekao Novu Godinu u cetvrtak ponovivši svoj poziv za… stvaranjem novog svetskog poretka koji se zasniva na poštovanju covekovog dostojanstva i jednakosti medu narodima. ” Cetvrtak, 1. januara 2004. Poslato u 9:21 EST (14:21 GMT)  

“Velika sveprožimajuca odlika cele postavke o postojanju Antihrista - novi svetski poredak - obicna je prevara. U stvari, pisci koji pišu o novom svetskom poretku prave se važni sa svojim planiranim prevarama, jer arogantno veruju da je velika vecina ljudi na svetu previše glupa i previše lenja da bi znala šta je najbolje za njih. Samo oni koji planiraju novi svetski poredak znaju što je najbolje za svet, a oni su odlucili da svoj cilj mogu postici jedino namernim prevarama bednih masa . Bil Kuper, "Behold A Pale Horse” str.49

4. Rimokatolicka crkva je bezobzirno vladala 1260 godina i imala apsolutnu dominaciju nad drugim narodima. Ovaj period ima jasnu pocetnu tacku i 'ranu smrti' na kraju:

Rimokatolicka crkva zadobila je smrtnu ranu 1798. g. kada je [papa Pije Šesti] bio zarobljen u Francuskoj na Napoleonov zahtev.

“ Godine 1798. general Bertije je ušao u Rim, ukinuo papsku i uveo sekularnu vlast" Enciklopedija britanika, izdanje 1941. g.

Pošto je utvrdeno da je kraj prorocanstva 1798.g., ako se ide unazad 1260 godina, dolazi se do 538.g.n.e. Da bi papska vlast ispunila ovaj znak identifikacije, morao je da se dogodi jedan važan dogadaj 538g.n.e. koji bi oznacio pocetak razdoblja od 1260 godina.

Istorijski dokazi otkrivaju da je 533. g. n.e. rimski car Justinijan je priznao papinu crkvenu vlast kao 'glavu' svih crkvi u istocnom i zapadnom Rimskom carstvu. Medutim, sve do 538.g.n.e. kada se papska vlast oslobodila poslednjih arijevskih protivnika, Ostrogota (koji su u to vreme vladali Italijom) papa se pojavio kao vodeca licnost na Zapadu. Prema tome, 538.g.n.e. postavljena je pozornica za postepeno ali stalno uzdizanje papske vlasti.

“ Vigilije .. se popeo na papsku stolicu (538. g n.e.) pod vojnom zaštitom Belisarija. “ Istorija hrišcanske crkve, sv. 3. str. 327

Kako je papska vlast jacala, ona nije pokorila samo sledbenike nego i vlastodršce i kraljeve Evrope. S tim ciljem pape su izdale nekoliko papskih bula kako bi potvrdili svoj autoritet nad kraljevima Evrope:

“ Papski ured može gaziti preko kraljeva i careva.” Dž..H. Ignaz Dolindžer, Papa i Koncil , (London), str. 35

“ Bojte se dakle, naše ljutnje i grmljavine naše osvete, jer je Isus Hrist postavio nas (pape) svojim recima da apsolutno sudimo svim ljudima , i sami kraljevi moraju da se pokore našoj vlasti.” Papa Nikola Prvi (858-867. g.n.e.)

U papskoj buli pape Grgura Jedanaestog, iz 1372.g.n.e., nazvane In Coena Domini, papa proglašava papsku dominaciju nad celim hrišcanskim svetom, onima koji ne veruju i vernicima, te izbacuje sve one koji nisu bili voljni da se podvrgnu papama i placaju im poreze. Ovu papsku bulu su potvrdili pape koji su došli na vlast posle njega, a 1568. g.n.e., papa Pije Peti odlucio je da to ostane vecni zakon.

Prakticna demonstracija gornje tvrdnje bio je nacin na koji se papa Grgur Sedmi 1077.g. odnosio prema nemackom caru Henriku IV. Kada je postalo jasno da car zanemaruje papinu vlast, papa ga je izbacio i svrgnuo s prestolja. Henrik je odlucio da se pomiri s papom i usred zime prešao Alpe da bi se ponizio. Kada je došao do papskog dvora, Henrik je morao da ceka na dozvolu da vidi papu u spoljnjem dvorištu, bos i gologlav i obucen u siromašku odecu. Car je morao da posti i da se ispoveda tri dana pre nego što mu je papa oprostio.

Pape i dan-danas podržavaju ovu izjavu o nadmocnosti nad svetskim vodama.

“ O Svetoj stolici (rimskoj papskoj vlasti) ne sme niko da sudi. Pravo je rimskog pontifeksa da samo on može da sudi .. onima koji su na najvišem civilnom položaju neke države ... Protiv odluke ili naredbe rimskog pontifeksa ne može se uložiti žalba niti opoziv." Kanonsko pravo (Paulist Press, 1985) str. 951, 271

5. Rimokatolicka crkva je progonila hrišcane tokom perioda od 1260 godina.

Tokom ovog istorijskog razdoblja (takode poznatog pod imenom Srednji vek), Rimokatolicka crkva je cvrsto držala Evropu u šaci, i svaki gradanin je morao da bude rimokatolik. Bilo šta drugo od potpunog potcinjavanja papi bilo je kažnjavano mucenjem ili smrcu. To je dovelo do toga da rimokatolicki sistem postane jedna od svetskih religija koja je izvršila najviše progona, piše u knjizi Hristovi sveštenici: tamna strana papske vlasti, napisao Peter de Rosa, str. 180

“ Više od sto miliona ljudi doživelo je muceništvo jer su sledili veru koja je drugacija od rimokatolicke." Brief Bible Studies, str. 16

“ Inkviziciju moramo smatrati .... jednim o najtamnijih mrlja u istoriji covecanstva.” Vil Durant, Istorija civilizacije, sv. 4 , str. 78

“ Nijedna osoba protestantske vere koja dobro poznaje istoriju ne dovodi u pitanje cinjenicu da je rimska crkva prolila više nevine krvi nego ijedna druga institucija koja je ikada postojala.” Nemoguce je u potpunosti shvatiti ogroman broj njenih žrtava, i jasno je da nema te mašte koja može u potpunosti da shvati njihove patnje." V. E. H. Liki, Istorija uspona i uticaj racionalizma u Evropi, sv. 2:32, izdanje 1910.g.

U Katolickoj enciklopediji, sv. 12, str. 266., citalac ce da naše dugacak clanak koji opisuje autoritet Rimokatolicke crkve u kažnjavanju ‘jeretika’, ciji je jedini zlocin bio to što su bili hrišcani koji veruju u Bibliju.

6. Rimokatolicka crkva ce se potpuno oporaviti od svoje ‘smrtne rane’ i ceo svet ce se nakon toga cuditi:

Kada je papa Pije Šesti umro u zarobljeništvu u Francuskoj 1799.g., svet je ocekivao kraj Rimokatolicke crkve. Ipak, Bog nam jer pre 2000 godina rekao da ce se zver oporaviti od svojih smrtonosnih rana. Evo kako New York Times izveštava o ozdravljenju zveri, tj. papske vlasti:

“ SMRTNA RANA JE ZACELILA: Rim, 7. juni - od 11 sati jutros, postoji još jedna suverena nezavisna država na svetu. Tom prilikom je predsednik vlade, Musolini ... izmenio s kardinalom Gasparijem, sekretarom papske države, predstavnikom pape Pija Jedanaestog, usvojene sporazume potpisane u Lateranskoj palati 11. februara. Ovim jednostavnim aktom, suverena nezavisna država Vatikan pocela je da postoji.” NewYork Times, juli, 1929.g.

San Francisco Chronicle piše o ‘oporavku” papske vlasti na sledeci nacin:

“ Musolini i Gaspari (kardinal) potpisuju istorijski pakt…Dugogodišnja rana je zacelila.”The San Francisco Chronicle, 7. jul 1929.g.

“Klanja” li se svet danas papskoj vlasti, kao što je Biblija predvidela?

“ Najbolji nacin za iskazivanje poštovanja prema papi Jovanu Pavlu Drugom, istinski velikom coveku, jeste da se njegovo ucenje ozbiljno shvati, da se njegove reci slušaju i da se njegove reci i ucenja primene ovde u Americi." “To je izazov koji treba da prihvatimo.” predsednik Džordž V. Buš, 2. marta 2001.g.

“ Papa Jovan Pavle Drugi je jedan od najvecih moralnih i duhovnihvoda ovoga veka.” Bili Grejem u listu Saturday Evening Post, januar- februar 1980.g.

“ Neopisivo se divim papi Jovanu XXIII. Verujem da je svetu doneo novo doba svetu." Bili Grejem, Chicago Tribune, 8. juna 1963.g.

“ Papa Jovan Pavle Drugi drži misu na otvorenom na španskom jeziku pred preko milion ljudi u Meksiko Sitiju.” The New York Times, 25. januara 1999.g.

“ U sredu navece, dok je Sveti otac hodao s potpredsednikom Gorom po trotoaru ... radi ukrcaja na Shepherd I i povratak u Rim, ljudi su plakali, mahali maramicama i vikali “Jovane Pavle Drugi, volimo te” ... Bila je to kratka ali vrlo dirljiva i uticajna poseta pape gradu Sent Luisu.”28. januara 1999.g. (EWT News)

“ Nema sumnje da ce Pavle Šesti, Jovan XXXIII i Jovan Pavle Drugi biti zapamceni kao tri pape mira, predvodnici znacajnog prelaza katolicke crkve u Novo doba." Robert Miler, bivši pomocnik Generalnog sekretara U.N.

7. Rimokatolicka crkva ima misteriozni broj 666:

Službeni naslov pape je “Vicarius Filii Dei”, što u prevodu znaci “Predstavnik sina Božjeg”. Kao potvrda, katolicki casopis Our Sunday Visitor objavio je 18. aprila 1915.g. sledece: “ Izrezbareno na papinoj mitri: ‘Vicarius Filii Dei’. S obzirom da na latinskom odredena slova imaju numericku vrednost, potrebno je samo da ih saberemo da bismo dobili 666.

8. Rimokatolicka crkva bogohuli proglašavajuci se Bogom i deleci oproštaje greha:

“ Mi na ovoj zemlji imamo mesto svemoguceg Boga.” Papa Lav XIII, u enciklici od 20. juna 1894.g.

“ Papa nije samo predstavnik Isusa Hrista, on je Isus Hrist skriven u ljudskom telu." The Catholic National, jul 1895.g.

“ Najviši ucitelj u crkvi je rimski pontifeks, (koji) zahteva ... potpunu predaju i poslušnost ... kao samome Bogu.”papa Lav XIII, Enciklike, str. 193.

“ Izgleda da papa Jovan Pavle Drugi sada predsedava celoj crkvi sa svog mesta na Hristovom krstu.” Iz clanka pod naslovom, “Biskup Oklenda kaže da papa predsedava sa krsta”Oklend, Novi zeland, 20. septembra 2004.g., Zenit.org

“ Zaista ne bi bilo preterano ako bismo rekli da su mnogi sveštenicibogovi s obzirom na duhovnost svoje službe. “ Papa Inokentije Treci

Rimokatolicka crkva je stvorila ogromno ‘tržište’ na zemlji za posebnu vrstu robe za koju nije imala konkurenciju, a za kojom je postojala neutaživa potražnja. Tvrdila je da ima pravo prodaje Božje milosti i Njegovog oproštaja grešnicima. Do dana današnjeg ova bogohulna vlast tvrdi da ima moc da oprašta grehe.

“ Ova vlast obuhvata cak i moc da se oprosti greh.” Katolicka enciklopedija, sv. 12, clanak “Papa”, str. 265.

“ Kao što sam Bog treba da se pokori presudi svog sveštenika i oprosti ili ne oprosti grehe, zavisno od toga hoce li odbiti oproštaj ako je pokornik sposoban da se pokaje." Dostojanstvo i obaveze sveštenika, str. 27, Njujork: Benziger Brothers, Printers to the Holy Apostolic See, 1888.g.

9. Rimokatolicka crkva je dala i druge bogohulne izjave time što je preuzela dela koja pripadaju jedino Bogu:

Evo nekih primera bogohulnih tvrdnji i ucenja Rimokatolicke crkve:

“ Sveštenik ima moc kljuca ili moc da izbavi grešnike iz pakla, da ih pripremi za raj i da ih pretvori iz sotoninih robova u Božju djecu. Kao što sam Bog mora da se pokori presudi svojih sveštenika ... Sveopšti vladar svemira samo sledi svoga slugu tako što ce u raju potvrditi sve što je taj isti odlucio na zemlji.” Liguori, Obaveze i dostojanstvo sveštenika, str. 27, 28

“ Tako da sveštenik na neki nacin može biti nazvan tvorcem svoga tvorca jer izgovarajuci reci blagoslova na neki nacin stvara Isusa u svetom obredu. Na taj mu nacin daje sakramentalno postojanje i cini ga žrtvom koja ce biti podneta vecnom ocu ... Moc sveštenika je moc božanske osobe, jer za pretvaranje hleba u Hristovo telo potrebno je isto toliko moci koliko i za stvaranje sveta.” Sveta Bernardika iz Sijene

“ Sveštenici su spasitelji sveta." Sveti Hijeronim

Što se tice bogohulnih akcija, Rimokatolicka crkva pocinila je najvece od svih bogohulnih dela. Ona je promenila sam Božji zakon – Deset zapovesti. Usudila se da u potpunosti poništi drugu zapovest jer je kritikovala njenu praksu i rituale. Štaviše, promenila je dan molitve u cetvrtoj zapovesti sa subote na nedelju. To je ucinjeno uprkos tome što je Bog dao Adamu tu zapovest pri stvaranju i to nam i potvrdio: “ Necu pogaziti zavjeta svojega, i što je izašlo iz usta mojih necu poreci.” Psalmi Davidovi 89:34

Deset zapovesti Božjih jedini je deo Biblije koji je izgovoren Božjim glasom u prisutnosti vernika. Da bi se postarao da Mojsije ne zaboravi koje slovo, Bog ih je vlastitim prstom ispisao i dao Mojsiju. “ Te rijeci izgovori Gospod svemu zboru vašemu… glasom velikim, i ništa više, nego ih napisa na dvije ploce kamene… “ Peta knjiga Mojsijeva 5:22

Hrist je ponovo naglasio nepromenljivost Deset Zapovesti Božjih kada je rekao: “ Lašnje je pak nebu i zemlji proci negoli jednoj titli iz zakona propasti." Jevandelje po Luci 16:17. Sunce koje sija u raju, tvrda zemlja po kojoj hodaš Božji su svedoci da je Njegov zakon nepromenljiv i vecan. Možda ce price imati kraj, ali ce Božje ucenje ostati. Hrist je još dodao: “ Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nijesam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, nece nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši.”Jevandelje po Mateju 5:17, 18

Katolicka crkva se ne stidi toga što je promenila dan molitve. U stvari, ona je ponosna na ovaj cin smatrajuci ga ‘obeležjem’ autoriteta i superiornosti nad drugim crkvama i verama.

“ Subota, najpoznatiji dan zakona, promenjena je u Gospodnji dan.” Ovi i drugi zakoni nisu prestali da važe zbog uputstava koja su stigla od Hrista (jer on sam kaže "Nisam došao da ukinem zakon nego da ga ispunim"), vec su promenjeni radi vlasti crkve. Nadbiskup grada Redo, Propoved na dan 18. januara 1562.g., Mansi XXIII, str. 526 

“ Nedelja je katolicka institucija, i njenu svetost može da odbrani jedino katolicka vlast ... u Svetom pismu od pocetka do kraja nema nijedne recenice koja opravdava prelaz sedmicnog dana poštovanja Boga sa poslednjeg dana u nedelji na prvi dan u nedelji.” Catholic Press, Sidney, 25. avgust 1900.g.

“ Nigde u Bibliji nije navedeno da dan poštovanja Boga treba da se promeni sa subote na nedelju. Cinjenica je da je crkva postojala nekoliko vekova pre nego što je Biblija data svetu. Crkva je napravila Bibliju, nije Biblija napravila crkvu.” Pitanja koja postavljaju katolicima , napisao Martin Dž. Skot, izdato 1927.g., str. 136.

“ Slavimo nedelju umesto subote jer je katolicka crkva na koncilu u Laodikeji 364.g. preselila svetost sa subote na nedelju." The Converts Catechism of Catholic Doctrine, napisao P. Gajerman, delo pape Pija desetog, 21. januara 1910.g. 

Katolicka crkva tvrdi da je nedelja jasan i poseban odraz njenog autoriteta.

" Nedelja je naš znak autoriteta. Crkva je iznad Biblije, i ova promena dana od subote na nedelju dokaz je te cinjenice". The Catholic Record,London, Ontario, 1. septembera 1923.g. 

“Poštovanje nedelje od strane protestanata priznanjeje koje oni preko volje daju autoritetu (katolicke) crkve."Iskreni razgovor o protestantizmu danas, napisao monsinjor Segur, str. 213.

“Ali protestantski mozak ne razume da time što poštuju nedelju... u stvari prihvataju autoritet glasnogovornika crkve, pape .” Our Sunday Visitor, Catholic weekly, 5. februara 1950.g. .

“Naravno da katolicka crkva tvrdi da je promena bila njeno delo ... znak njene crkvene vlasti i autoriteta u verskim pitanjima . Kancelarija kardinala Gibonsa, posredstvom kancelara C. F. Tomasa, 11. novembra 1985.g.

Na osnovu celokupne težine dokaza, možemo odlucno da zakljucimo da je zver opisana u glavama 13 i 14 Otkrivenja Jovanovog u stvari Rimokatolicka crkva i da je njen znak (znak zveri) poštovanje nedelje.

Zašto je ovaj znak tako važan? Da li ste ikada potpisali dokument da biste time overili ili potvrdili njegovu verodostojnost? Da li ste ikada stavili svoj ‘pecat potvrde’ na nešto? To je u svakoj vladi obavezno. Jedino potpisivanjem dokument biva overen. Državni proglasi moraju uvek da nose službenu oznaku ili pecat. Koje su karakteristike tih državnih oznaka ili pecata? Službeni pecat ili potpis mora da ima tri osobine:

• Ime službenika
• Zvanje službenika
• Podrucje ili domen njegovog autoriteta

Npr. kada predsednik SAD potpisuje proglas koji postane zakon, on ga mora ovako potpisati: Džordž Vašington (ime), predsednik (zvanje) Sjedinjenih Americkih Država (podrucje). Svaki dokument mora da bude ovako potpisan da bi bio zvanican i u skladu sa zakonom.

Kada pogledamo svemoguceg Tvorca, shvatamo da je njegovo carstvo nebesko. A dokument koji sadrži zakon Njegovog carstva jesu Deset zapovesti. Ako gledate direktno u njih, naci cete pecat živoga Boga! “Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more …” Druga knjiga Mojsijeva 20:11

Pripazite na tri posebne osobine:

• Ime:GOSPOD ( “Ja sam Gospod:to je ime moje” Knjiga proroka Isaije 42:8 )
• Zvanje:TVORAC ( “ GOSPOD JE stvorio” )
• Podrucje:RAJ I ZEMLJA ( “Raj i zemlja” )

Jasno je da se Tvorcev pecat može naci u zapovesti o suboti u Njegovom zakonu. To je potvrda Njegove moci kao Tvorca. Ako zadržimo Njegovu subotu, time iskazujemo da ga prihvatamo kao svog Tvorca.

To je prilika da slavimo Boga kao svog Tvorca. Kada zadržavamo dan koji je Gospod odabrao za sveti dan, celom svetu na taj nacin objavljujemo da je tvorac svemira naš Bog! Ðavo, “Lucifer”, napada subotu jer želi da bude slavljen, izjednacen “ s višnjim” Knjiga proroka Isaije 14:14 Tvorac zahteva da ga poštujete na njegov sveti dan, subotu, dok sotona, koji želi da bude kao Tvorac, želi da ga slavite nedeljom. Šta cete odabrati?"

" I subote moje svetkujte da su znak izmedu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš “ Knjiga proroka Jezekilja 20:20

12. Šta je onda slika zveri za koju nam Bog govori da ne treba da je obožavamo?

Da bismo mogli da identifikujemo sliku zveri, potrebno je da prvo identifikujemo dvorogu zver koja pomaže u oblikovanju slike zveri:

I vidjeh drugu zvijer gdje izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha.. 12I svu vlast prve zvijeri cinjaše pred njom; i ucini da zemlja i koji žive na njoj pokloni se prvoj zvijeri kojoj se iscijeli rana smrtna. 14 ….govoreci onima što žive na zemlji da nacine ikonu zvijeri koja imade ranu smrtnu i osta živa. 15 I bi joj dano da dade duh ikoni zvijerinoj, da progovori ikona zvijerina, i da ucini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zvijerinoj. 16 I ucini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na celima njihovima, Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zvijeri, ili broj imena njezina. Otkrivenje Jovanovo 13:11-12, 14-17

Ta dvoroga zver ima sledece identifikacijske oznake:

1. Ta zver se pojavila u vremenu kada je papska vlast zadobila smrtonosne rane 1798.g., “ drugu zvijer gdje izlazi” Otkrivenje Jovanovo. 13:11.

2. Ta zver se pojavila iz zemlje, za razliku od prve, koja je izašla iz mora. Ako ‘more’ predstavlja mnoštvo ljudi i nacija, onda ‘zemlja’ predstavlja retko naseljeno podrucje. To znaci da ce ta nacija doci do izražaja u oblasti s malo stanovnika.

3. Ta zver ima dva roga slicna jagnjecim. Prema Bibliji, rog predstavlja moc. “zraci izlažahu mu iz ruku, i ondje bješe sakrivena sila njegova.” Knjiga proroka Avakuma 3:4 Prema tome, ta nacija ima dve razdvojene sfere moci, koje su razlicite jedna od druge. Nadalje, jagnje je simbol Hrista, pa tako možemo da zakljucimo da se ova nacija zasniva na cistim i plemenitim hrišcanskim nacelima.

4. Ali, ta zver govori kao aždaja; nacija ‘govori’ kroz zakonodavne vlasti. Rogovi kao u jagnjeta i glas aždaje upucuju na izrazit kontrast izmedu mirotvornih govora i stvarnih dela te nacije.     

Poštovani citaoce , mi se ponovo pitamo koji narod zadovoljava ove identifikacijske oznake? Postoji samo jedan odgovor: Sjedinjene Americke Države.

1.   SAD su nastale oko 1798.g.: Samo jedna nacija se budila u vreme kada je papstvo izgubilo moc, 1798.g. Ovo prorocanstvo neposredno ukazuje na Sjedinjene Države. SAD su 1787.g., prema Ustavu, bile organizovane kao federalna republika.

2.   SAD su nastale u retko naseljenoj zemlji: SAD nisu izrasle u prenaseljenom Starom svetu, s njegovim mnoštvima ljudi, vec u Novom Svetu, s relativno malim brojem stanovnika.

3. SAD imaju dve razdvojene sfere moci koje se zasnivaju na hrišcanskim principima: SAD imaju jedinstven oblik vlasti, gde crkva i država uživaju slobode garantovane Ustavom. Zbog tog sistema vlasti, SAD zaista i jesu republika (kraljevstvo bez kralja) protestantske vere (crkva bez pape), sa dve potpuno razdvojene sfere moci. Takode, njene jagnjetu slicne osobine cine SAD pribežištem za progonjene i potlacene iz mnogih naroda.

4.SAD govore kao aždaja: Osnovni zakon SAD, koji je sadržan u njihovom Ustavu, garantuje pojedincima slobodu savesti. Ništa nije vrednije ili temeljnije. Medutim, SAD su vec pocele da krše i uskoro ce u potpunosti prekršiti svako nacelo vlastitog Ustava. A ono što tom pokretu daje još veci znacaj jeste da je njegov glavni element insistiranje na poštovanju nedelje.

Takve akcije su u direktnoj suprotnosti s nacelima te vlade, divnom zamisli o slobodnim institucijama, Deklaracijom o nezavisnosti i sa samim Ustavom. U Ustavu piše da “Kongres nece izdati nijedan zakon o ustanovljenoj veri i nece zabranjivati njihovo slobodno postojanje." kao i da "se nece upražnjavati nikakva provera verske pripadnosti kao kvalifikacija za neku službu ili javno poverenje Sjedinjenih Država”.

Nedoslednost takvih akcija jeste baš onakva kakvom je predstavlja simbol. Zver s rogovima jagnjeta – koja tvrdi da je nevina i bezopasna - u stvari govori kao aždaja. Dovoljno je videti šta govore vesti, a nedavni dogadaji ce potvrditi taj biblijski opis.

“ Ja dajem svoju podršku inicijativi koja se zasniva na veri i koju sada predlažemo jer verujem da prevazilazi liniju podele izmedu crkve i države, i verujem da ce to uciniti Ameriku još boljim mestom za život." Džordž V. Buš, u konfuznom osvrtu na klauzulu Establishment Clause, prema recima Konrada Geringera, AANEWS #889 (28. februara 2001.g.) iz organizacije Americki ateisti. Ta izjava napada Ustav i proglas o pravima koji brani našoj vladi da "poštuje versku ustanovu".  

“Naši prioritet je naša vera.”
Džordž V. Buš, Grinzboro, Severna Karolina, 10. oktobra 2000.g., prema knjizi Džejkoba Vajnberga, “The Complete Bushisms”

“ Jasna poruka koju šalje Bušova administracija jeste da je Amerika Džordža V. Buša hrišcanska država i da su oni koji nisu hrišcani dobrodošli pod tzv. šator sve dok prihvataju svoj status tolerisane manjine umesto da budu ravnopravni gradani.” Alan M. Deršovic, u knjizi "Bush Starts Off by Defying the Constitution," Los Andeles Tajms, 24. januara 2001. g.

13. Jasno je da je SAD dvoroga zver. Ali koja je veza izmedu SAD i lika zveri?

Iako su SAD osnovane na principima koji su suprotni papskim, danas imamo priliku videti kako SAD i Vatikan deluju bliže jedan drugome kako bi svoj uticaj ucinili još jacim. Biblija nam kaže da ce jednoga dana u ne tako dalekoj buducnosti SAD donositi zakone koji ce od svojih gradana a zatim i od sveta tražiti da slave najpre zver, a zatim papstvo.“ (SAD ) vrše svu vlast one prve zveri (papstv a) u njenoj prisutnosti. Prisiljavaju zemlju (najpre SAD, a zatim ceo svet ) i sve na zemlji da se poklone prvoj zveri (slavljenje papske nedelje) kojoj se zaceli (1929.g ) smrtna rana (1798.g ). …. govoreci onima što žive na zemlji ( dupliciranje papstva korišcenjem civilne vlasti da bi se uterala verska dogm a): da nacine ikonu zvijeri koja imade ranu smrtnu i osta živa. Otkrivenje Jovanovo 13:12, 14

Uskoro ce SAD ukinuti verske slobode kako bi stavile na snagu nedeljni obred (znak zveri). To znaci da ce protestantske crkve kontrolisati vladu kako bi provele svoj plan. Kada se ovo dogodi, SAD ce biti slika i prilika rimokatolicke crkve, objedinjujuci crkvu i državu. Onda ce SAD govoriti “ kao aždaha” i uživati “ svu vlast prve zvijeri” Otkrivenje Jovanovo 13:11, 12, imace isti duh netrpeljivosti i progona, poput onog koji se manifestovao kod prve zveri, papstva.

Prema tome, nakon gubitka verske slobode, progon manjina koje misle drugacije bice neizbežan i ponovice se verska netrpeljivost Srednjeg veka: “ I bi joj dano da dade duh ikoni zvijerinoj ( zakon o slavljenju nedelje ) i da ucini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zvijerinoj ( slavljenjem nedelje, a ne subote ). I ucini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na celima njihovima , 17 Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig ( oni koji slave pravu subotu nece smeti da kupuju i prodaju ) ili ime zvijeri …Otkrivenje Jovanovo13:15-17

Neki ce da dobiju žig “ na celima” jer su odabrali da “ vjeruju laži” Druga poslanica Solunjanima 2:11. Drugi, pak, uvereni da nedelja nije prava subota, nastavice da privreduju za život tako što ce dobiti žig “ na desnoj ruci njihovoj”, što je simbol rada.

14. Da bi ovo bila istina, mora da postoji dokaz da se papstvo trenutno u SAD bavi uzdizanjem nedelje i da su protestanti u SAD (istorijski neprijatelji Rima) promenili svoj stav i izražavaju spremnost na saradnju pri uvodenju nedeljnih zakona. Postoje li takvi dokazi?  

Danas vecina protestanata ima pozitivno mišljenje o papstvu, i to je ohrabrilo papstvo da agresivnije traži zakon o nedeljnom obredu:

“ Bilo bi dobro za sve Amerikance da podnesu zahtev predsedniku i Kongresu da sacini savezni zakon ili izmenu Ustava ako treba - da se ponovo uvede (lažna) subota kao državni dan odmora. “CATHOLIC TWIN CIRCLE, 25. avgusta 1985.g., clanak  “Sacking Sunday”

“ Što se toga tice, moj prethodnik Papa Lav XIII ... govorio je o nedeljnom odmoru kao pravu radnih ljudi koje država mora da garantuje.” papa Jovan Pavle Drugi -DIES DOMINI, 31. maja 1998.g.

“Prema tome .... hrišcani ce prirodno da nastoje da obezbede da civilno zakonodavstvo poštuje svoju dužnost da održava nedelju svetim danom.” U svakom slucaju, oni imaju obavezu da obezbede nedeljni odmor na nacin koji ce im omoguciti da ucestvuju u euharistiji, da se uzdrže od rada i aktivnosti koje nisu u skladu sa svetošcu Gospodnjeg dana ...”Papa Jovan Pavle Drugi, DIES DOMINI, 31. maja 1998 .g.

.... Hrišcani bi (svuda ) trebalo da nedelju i crkvene svete dane prepoznaju kao zakonske praznike. Katehizam katolicke crkve, popularno i definitivno izdanje, 2000.g., pasus 2188.

Vecina protestantskih voda u SAD spremni su da zakopaju ratnu sekiru s katolicima:

" Poglavari americke protestantske crkve i pravoslavne crkve koji su se sastali s papom Jovanom Pavlom Drugim u petak, pozdravili su njihovu prvu uvodnu diskusiju kao kamen temeljac na putu ka vecem jedinstvu… Velecasni Donald Džouns, pripadnik Metodisticke crkve i predsednik odeljenja za verske studije pri Univerzitetu Južne Karoline, nazvao je to “najvažnijim ekumenskim sastankom stoleca”. Velecasni Pol A. Krou Mladi Iz Indijanapolisa, ekumenski službenik Hrišcanske crkve (Hristovi ucenici) nazvao je to “novim danom u ekumenizmu”, koji otvara vrata buducnosti u kojoj nas Bog zbližava.” The Montgomery Advertiser , 12. septembra 1987.g.

Bili Grejem : “ Otkrio sam da su moja verovanja u stvari ista kao i ona ortodoksnih rimokatolika” McCall’s, januara 1978.g. On je nazvao papu Jovana Pavla Drugog: “ najvecim verskim vodom modernog sveta.” The Saturday Evening Post, januar-februar 1980.g. Pol Krauc : “ Uklanjam rec protestant iz svog vokabulara ... ništa ja ne protestujem ... vreme je za katolike i nekatolike da se zbliže kao jedan u Duhu svetome i u Gospodu.” Program “Praise the Lord”, Trinity Broadcasting Network, 17. avugusta 1989.g. Robert Šuler : “Vreme je za protestante da podu do pastira ( pape ) i kažu: “šta treba da ucinimo da bismo se vratili kuci?” Los Angeles Herald Examiner, 19. septembra 1987.g., na strani posvecenoj pitanjima religije Dejvid Vels : “Ako katolicizam postane još katolickiji u buducnosti, što ja i ocekujem s obzirom na sadašnjeg papu, onda ce teološke razlike postati još naglašenije. Medutim, naše udruženje s katolicima protiv sekularne kulture može postati dublje. Ja sam, za pocetak, spreman za razmenu ” Eternity Magazine, septembra 1987.g.

Dž. L. Paker : “ Protestantsko i katolicko harizmatsko ucenje o hrišcanskom životu je u svojim namerama i ciljevima potpuno jednako. Zar to nije važno za buducnost hrišcanstva?” Dž. L. Paker, Christianity Today, 22. juna, 1992.g.

Nil S. Vilson : “Iako je istina da je postojalo razdoblje u životu Adventisticke crkve kada je ta denominacija imala izrazito antirimokatolicki stav ... taj je stav ... sada bacen na istorijsko smetlište bar što se tice adventisticke crkve” Nil S. Vilson, bivši predsednik generalne konferencije Adventisticke crkve, 1974.g.

15. Kako mogu da izbegnem da primim žig zveri?

To je najvažnije pitanje. Bog nas je svojom neizmernom ljubavlju upozorio da ne slavimo zver i tako primimo njen žig. Onaj ko primi žig zveri “ ce piti od vina gnjeva božjega, koje je nepomiješano utoceno u cašu gnjeva njegova, i bice mucen ognjem i sumporom …. koji se poklanjaju zvijeri (slave papstvo prihvatanjem nedelje kao svetog dana) i ikoni (SAD, koje forsiraju prihvatanje nedelje) njezinoj i koji primaj žig imena njezina."Otkrivenje Jovanovo 14:10,11

To su bile uzvišene reci božje. Njegov gnev je srazmeran prestupu. Poštujuci nedelju, koja potice od sotone kroz papstvo, vi se pripremate da primite žig zveri. Sotona želi da prevarom navede što je moguce više ljudi da poštuju ovaj krivotvoreni dan. Da bi izveo savršenu prevaru, on bira nedelju, dan kada je Hristos vaskrsnuo, znajuci da ce vecina ljudi verovati da nedeljni obred više odgovara nego subotnji pošto slavi vaskrs Hristov. Ali jedini nacin da se ne primi žig zveri jeste da se odbije slavljenje dana koji nije odabrao Bog. Jedini dan koji je Bog odredio kao sveti je subota i poštovanjem toga dana dobicete “ pecat Boga živoga” Otkrivenje Jovanovo 7:2

Ako želite da slavite Hristovu smrt i vaskrs, Biblija jasno kaže da to cinite krštenjem (uranjanjem citavog tela). Pogledajte u Poslanici Rimljanima 6:3-5. Uranjanjem u vodu (tj. zakopavanjem) vi potvrdujete Njegovu smrt. Izlazeci iz vode (izranjanjem) vi potvrdujete Njegovo vaskrsnuce.

16. Šta je s milionima hrišcana koji su u prošlosti slavili nedelju umesto subote - da li su oni bez svoga znanja primili pecat zveri? A šta je s hrišcanima danas koji istinski misle da je nedelja biblijski praznik?

Vecina hrišcana prošlih generacija slavila je nedelju, misleci da se drže biblijskog praznika, a i danas postoje istinski hrišcani u svakoj crkvi, ukljucujuci i Rimokatolicku, koji veruju da je nedelja Dan Gospodnji. Niko od njih nije odgovoran za te greške pošto im nije bila doneta svetlost. Gospod “zažmuri” u casovima našeg neznanja. V. Djela apostolska 17:30 Sudi nam samo svetlo koje smo imali priliku da primimo. Ali kada univerzalni zakon o nedelji bude na snazi, ovo pitanje ce biti svima jasnije i onda svako ko prekrši božju zapovest i pokori se onome koji nema viši autoritet od Rima primice pecat zveri.

Uskoro ce svako da se suoci sa ovim vecnim iskušenjem: da li da se ocuvaju božje zapovesti ili papstvo. Kako cete se vi postaviti?

17. Zašto bi me bilo briga, zašto to ne mogu da ostavim verskim vodama da reše?

Ozbiljno božje upozorenje u glavi 14 Otkrivenja Jovanovog ne ostavlja mesta ravnodušnosti. Isus je rekao “ Koji nije sa mnom, protiv mene je.” Jevandelje po Luci 11:23. Bog sve ljude deli na one koji su za istinu i one koji su protiv nje. To upozorenje ne pravi razliku izmedu toga da li se radi o osobi, klasi, statusu ili veri. Obraca se celokupnom covecanstvu.

Nije nam potrebno da namerno odaberemo carstvo tame da bismo se našli u njegovoj vlasti. Dovoljno je da se ne združimo sa carstvom svetla. Ni na šta što se odnosi na vecno blagostanje duša ne smemo da budemo ravnodušni. Bog se grozi ravnodušnosti u verskim pitanjima.

Pošto Bog ne prihvata neutralnost i pošto znam kako treba da izbegnem prijem pecata zveri, moram slaviti subotu cak i ako je nedelja nametnuta zakonom s posledicama smrtne kazne:

18. Šta u prakticnom smislu treba da bude moj prvi korak pošto prihvatim sve gore navedeno?

Bog je željan ozbiljne veze s tobom. Zapravo, On želi da budeš Njegov sin ili kci. Razmisli o povlasticama koje ima sin ili kci Kralja kraljeva i Gospoda nad gospodarima. Pruža ti se ta izvorna prilika, a On nestrpljivo ceka da daruje tu najvišu cast. Ali njegova rec glasi: “Ne vucite u tudem jarmu nevjernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima vidjelo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? ili kakav dijel ima vjerni s nevjernikom? Ili kako se udara crkva božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga živoga, kao što rece Bog: uselicu se u njih, i življecu u njima, i bicu im Bog, i oni ce biti moj narod. Zato izidite izmedu njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do necistote, i ja cu vas primiti, I bicu vam otac, i vi cete biti moji sinovi i kceri, govori Gospod svedržitelj." " Imajuci dakle ovaka obecanja, o ljubazni! da ocistimo sebe od svake poganštine tijela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijemu” Druga poslanica Korincanima 6:14, 7:1

Ovaqjj važni biblijski odlomak sadrži sledece navode:

1. Bog ne dozvoljava mešanje istine s greškom (cak i ako je 99% istinita). Samo sotona meša istinu s greškom kako bi uvecao prevaru. Prema tome, bilo koji verski sistem koji ukljucuje greške (kao što je nedelja za Dan Gospodnji) zajedno s istinom, ne dolazi od Boga , jer “ šta ima pravda s bezakonjem?” i jer “ je Bog vidjelo, i tame u njemu nema nikakve” Druga poslanica Korincanima 6:14, Prva poslanica Jovanova 1:5. Istina je 100% istina ili nije istina. Nema mesta za ucenja i tradicije koje je izumeo covek.

2. Dužnost osobe koja teži da bude u skladu s Bogom jeste da ne bude clan neke crkve ili verskog sistema koji je izgraden na sotoninim temeljima: mešavini istine s greškom. To odvajanje predstavlja prvi praktican korak koji možete preduzeti da biste bili božje dete i da biste obradovali Boga kao svog voljenog Oca.

Kada se odvojimo, možemo da postanemo božji sinovi i kceri. Pokazavši da shvatamo da postoje samo dva sistema vere u svetu, božji i sotonin, dobrovoljno smo odabrali prekid svih veza koje nas vezuju za sistem vere koji je osnovao Sotona.

3. Znajuci da cete napustivši sotonin verski sistem izgubiti prijatelje, porodicu, uticaj, posao, itd. … Bog vas uverava: “ Ja SAM svemoguc.” To znaci da ce vam On više nego nadoknaditi sve ono što ste izgubili. Isus vam obecava: " zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kucu, ili bracu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, li djecu, ili zemlju, mene radi i jevandelja radi 30 a da nece primiti sad u ovo vrijeme sto puta onoliko kuca, i brace, i sestara, i otaca, i matera, i djece, i zemlje, u progonjenju, a na onome svijetu život vjecni.” Jevandelje po Marku 10:29,30

4. Pošto napustimo sotonin verski sistem, Gospod može da nas vodi uticajem Duha svetog da nas ocisti i sacuva od greha i ta komunikacija može biti otvorena izmedu Boga i coveka. Ipak, Bog od nas traži da ga slušamo i da mu služimo, ne prisilno nego dobrovoljno. Ljubav prema Bogu zbog zahvalnosti za ono što je napravio da bi omogucio ovo pomirenje predstavlja temelj vere. Ulazak u Njegovu službu s nadom u nagradu ili iz straha od kazne nema nikakve svrhe.

19. Šta je ‘pomirenje s Bogom’ i zašto postoji potreba za njim?

Kada je Bog stvorio Adama i Evu, oni su bili bez greške u karakteru i sklonostima i živeli su pokoravajuci se božjem zakonu. Da bi im bilo prirodno da Mu se pokoravaju, Bog je u njihova srca usadio Deset zapovesti. Takode im je otkrio da ce kršenje Njegovog zakona biti kažnjavano smrcu. “ Jer je plata za grijeh smrt,”Poslanica Rimljanima 6:23. Sve vlade traže jasne zakone i dobro definisane kazne za kršenje tih zakona. Samo zamislite kakvo bi bilo stanje sveta da su kazne ukinute. Da li bi nam život bio bezbedan tamo gde prekršioci zakona nece biti kažnjeni?

Bog je otkrio svoj zakon Adamu i Evi i ucinio da za njih bude prirodno da mu se pokoravaju tako što im je to usadio u srca. On nije uklonio njihovu slobodu izbora. Bog je mogao da stvori coveka bez snage da prekrši Njegov zakon, ali u tom slucaju covek ne bi bio slobodno i moralno bice vec obican automat. Bez slobode izbora, njegova poslušnost ne bi bila dobrovoljna nego prisilna.

Nažalost, Adam i Eva su svojevoljno odlucili da ne poslušaju Boga, pa je tako greh stvorio prepreku izmedu coveka i Boga. Oni su zato bili podvrgnuti smrtnoj kazni zbog kršenja božjeg zakona. Trebalo je da umru. Nadalje, njihova cista namera da slušaju Boga bila je iskvarena pošto su odlucili da ne poštuju Njegov zakon. U njihovim srcima se tada pojavilo suprotno i snažnije nastojanje da ga ne slušaju.

Suocen s prekršajima Adama i Eve, šta je naš Bog pun ljubavi uradio? Pustio ih je da oboje umru zbog kršenja Njegovog zakona? Napuštaju li zemaljski roditelji koji vole svoju decu tu decu kad ona odluce da budu neposlušna? Ili još gore, da li bi On ukinuo kažnjavanje zbog kršenja zakona kako bi im ugodio? Može li država, zemaljska ili nebeska, trajati i uspevati bez dobro definisanih kazni? Naravno da ne može.

Ukratko, da su Adam i Eva platili sami za svoj prekršaj, to bi bio kraj ljudske vrste. Ili da je Bog stvorio još jednog novog Adama i Evu, ne bi bilo garancije da oni, kao i njihovi prethodnici, ne bi odabrali neposlušnost, i celokupni postupak bi se ponovio. Izgleda da je trebalo pronaci neko spoljašnje rešenje (van podrucja grešnika). Ovaj božanski plan Bog je pripremio davno pre nego što se pojavila potreba da bude primenjen.

Biblija govori o tajni “ koja je bila sakrivena od postanja svijeta i naraštaja, a sad se javi svetima njegovijem” Poslanica Kološanima 1:26. Božji plan ukljucio je nacin kako ljudsku vrstu dovesti ponovo u sklad s Njim, bez kršenja Njegovog zakona ili vlasti jer koliko god da Bog mrzi greh, On ipak voli grešnika.

Ovo rešenje je znacilo da neko nevin treba da plati smrtnom kaznom, što znaci da bi ova smrt bila u ime svih grešnika. Njegovom smrcu grešnik koji veruje bio bi pomiren s Bogom, kao da nikada nije sagrešio, pa tako božja pravda i ljubav prema ljudskoj vrsti ne bi bili u protivrecju. Bez placanja kazne, nikada ne bi bilo pomirenja izmedu coveka i Boga. A pomirenje je neophodno da bi vladala harmonija s Bogom i da bi se s Njim živelo vecno u raju.

Nadalje, ova spoljašnja osoba koja je trebalo da umre u ime svih grešnika trebalo je da pokaže coveku kako treba živeti na zemlji bez greha da bi izmirenje s Bogom bilo vecno. Koji je smisao pomirenja ako ce se ponovo zgrešiti i onda ce ponovo biti potrebno pomirenje? Ocigledno je da je božji plan obuhvatio nacin da se dozvoli coveku da živi u pobedi nad grehom! Prema tome, iako je kršenjem božjeg zakona Adam izgubio raj, pridržavanjem Ocevog zakona i kroz veru u iskupljujucu krv te spoljašnje osobe, raj se može ponovno zadobiti.

20. Ja želim da se pomirim s Bogom i želim da nadvladam greh u svom životu. Šta treba prvo da uradim?

Morate da zapamtite dve važne stvari. Prvo, oholo srce teži da zaradi spas, ali vaše pravo na raj i vaša podesnost za pomirenje mogu se naci u pravicnosti te spoljašnje osobe. Drugo, Bog ništa ne može da ucini u cilju vašeg izmirenju dok niste svesni svojih slabosti i ocišceni od samodovoljnosti i dok se ne predate božjoj kontroli.

Ipak, vaše pitanje znaci da ste vec osudeni za licni greh. Vi niste srecni sami sa sobom. Prvi korak koji treba da ucini svako ko se vrati Bogu jeste kajanje. “ Pokajte se dakle, i obratite se da se ocistite od grijeha svojijeh “ Djela apostolska 3:19. Cesto smo tužni jer naša zla dela dovode do neprijatnih posledica po nas same, ali to nije kajanje. Istinsko kajanje je više od žaljenja nad grehom. To je nepokolebljivo okretanje od zla. Kajanje koje ne dovodi do poboljšanja nije pravo kajanje. Bez obzira na to, može li covjek da se kaje za sebe? Ne više nego što može sam sebi da oprosti ili da se iskupi - kajanje nije manje vredan poklon Boga nego oproštaj i ne može se doživeti osim ako se ne daje duši.

Kada se srce potpuno kaje popuštajuci uticaju duha božjeg, grešnik pocinje da spoznaje svetost božjeg svetog zakona. Postojace goruca žudnja da se živi cistim i svetim životom u stalnoj slozi s Bogom. I kako svakodnevno budemo pokušavali da se što više približimo Bogu, “ i on ce se približiti k vama!” i naš ce karakter odražavati Njegov sve više kako bude “ svaki dan” umiralo naše staro grešno ponašanje. Poslanica Jakovljeva 4:8, Prva poslanica Korincanima 15:31

21. Molim vas da dalje objasnite identitet te spoljašnje osobe i da li je zaista kroz nju moguce postici pobedu nad grehom dok živimo na ovom svetu?

Postojala je samo jedna osoba koja je mogla uspešno da izvrši ovu misiju. Ta osoba nije niko drugi nego Sin božji. Zašto je Sin božji bio jedina osoba kvalifikovana za tu misiju? Pošto je Sin Tvorac svega, on je “oblicje Boga što se ne vidi, koji je roden prije svake tvari ” I Sin poseduje sve božje odlike i sposobnosti jer je on “ oblicje bica njegova” Hristos ima život u sebi, što je više nego jednako za sve ljude koji ce se ikada roditi i imati potrebu za Njegovom smrcu radi njih. Stoga bi Njegova žrtva zadovoljila božju pravdu za sve grešnike koji ce prihvatiti Njegovu smrt radi njih dok daje svoju milost i ljubav. U Sinu “ milost i istina srešce se, pravda i mir poljubice se.” Pošto je Sin bio ravnopravan s Bogom, Sin je bio jedina osoba koja je mogla coveku da otkrije predivne osobine Boga i da ga pomiri s Bogom. Poslanica Kološanima 1:15, 16; Poslanica Jevrejima 1:3; Psalmi 85:10.

Božji ideal za Njegovu decu je viši nego što najviše ljudsko mišljenje može doseci. “ Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski!" … “ Nego po svecu koji vas je pozvao, i vi budite sveti u svemu življenju.” … “ Da budete pravi i cijeli, djeca Božija bez mane usred roda nevaljaloga i pokvarenoga” … “ imajte i svetinju sa svima; bez ovoga niko nece vidjeti Gospoda" Sve ono što zahteva moguce je postici. Bog ne postavlja zahtev a da se prethodno ne postara da se taj zahtev može ispuniti. Jevandelje po Mateju 5:48; Prva poslanica Petrova 1:15; PoslanicaFilipljanima 2:15; Poslanica Jevrejima 12:14.  

Niko nece doživeti neuspeh pri pokušaju da usavrši hrišcanski karakter. Hristovim žrtvovanjem ostvareni su uslovi za svakoga ko veruje da u velikim kolicinama primi sve što je potrebno za postizanje tog željenog cilja. Bog nas poziva da dostignemo standard savršenstva i pred nas postavlja primer Hristovog karaktera. U svojoj ljudskosti, usavršenoj životom tokom koga se stalno opirao zlu, Hristos je pokazao da saradujuci s Božanskim ljudi u ovom životu mogu da postignu savršenost karaktera. To je božje jamstvo da i mi možemo da pobedimo.

Zahvaljujemo Bogu koji “ nam dade pobjedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista!” Prva poslanica Korincanima 15:57

22. Kako je bilo moguce da Hristos živi bezgrešnim životom u ovom grešnom svetu?

Njedan drugi život nije bio toliko ispunjen radom i odgovornostima kao Hristov, a koliko je cesto on bio zatecen u molitvi! Stalna je bila njegova veza s Bogom! U povesti Njegovog ovozemaljskog života nalaze se zapisi kao što su sledeci: “A ujutru vrlo rano ustavši izide, i otide nasamo, i ondje se moljaše Bogu.” “A on odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.” “Tijeh pak dana izide na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noc na molitvi Božijoj.” Jevandelje po Marku 1:35; Jevandelje po Luci 5:16; 6:12.

Hristu je bila neophodna neporemecena veza s Njegovim Ocem . Tako danas treba da bude i s nama. Kao jedan od nas, koji je delio naše potrebe i slabosti, On je u potpunosti zavisio od Boga i na tajnom mestu molitve tražio je božansku snagu da bi mogao da ide dalje osnažen za svoju dužnost i iskušenja. U svetu greha Hristos je proživljavao unutrašnje borbe i mucenje duše. U zajednici s Bogom On je mogao da se oslobodi bola koji Ga je tištao. U tome je pronašao utehu i radost. Kao covek On se ponizno molio božjem prestolju dok se Njegova ljudskost ne bi ispunila božanskom strujom koja je spajala Njegovu ljudskost s božanstvom. Kroz neprekinutu vezu On je primao snagu za život i bezgrešan život. Njegovo iskustvo može da bude i naše.

Pre svega, tu je predivna mogucnost da budemo kao Hristos i da se poslušno pridržavamo svih božjih zakona. Ali sami to ne možemo. Ova svetost može se zadobiti jedino tako što cemo sami sebe da uvežbavamo u podvrgavanju ogranicavajucem uticaju Duha svetog. Hristova moc koja daje snagu pomoci ce nam da ustrajemo u prevazilaženju svake greške. Stalno treba da se molimo Hristu, pošto je On stalno u vezi sa svojim Ocem, da nam pomogne da nadvladamo našu prirodnu slabost. Taj postupak našeg cišcenja od slabosti je trajan. Dan za danom, mi treba da saradujemo s Bogom, nastojeci da ustrajemo u negovanju dobrih obicaja. Hristos ce nam radosno podariti potrebnu snagu i blagoslov u našoj borbi protiv zla koje nas opseda.